Bio je februar, hladan zimski dan,
u maminom srcu, ljubavlju obasjan.
Nešto se zbiva, da l’ Vukašin to je,
odlučio da dođe, i odradi svoje.
Rodio se mio, veliki i snažan,
i već tada znali smo, koliko je važan.
Oko mu je bistro, i glavica slatka,
dobio Beograd prekrasnog dečaka!
Rastao je brzo, ko trava iz rose
noge su mu brze, svaki napad kose.
Igra fudbal smelo, leti ko Mbape,
a ruke mu jake ko lavove šape.
Osnažila se brzo ta mišićna masa,
pa se može reći da je pravi dasa.
Al’ najlepše od svega što tog dečaka krasi,
to su boje sjajnih drugarskih nijansi.
On je drugar pravi, i voli poštenje,
zato hrabro bodri svo živo stvorenje.
Pokazao je mami da je junak pravi,
i da uvek služi samo Božijoj slavi!
Srce mi je puno, dok ove reči pišem,
zbog ovog dečaka, ja baš srećno dišem!
Srećan polazak u školu najdraži moj, sijaj mi kao sunce.
Voli te mama!
Beograd, 31.08.2023.
Aуторска права / copyright © Татјана Веснић
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
ВЕСНИЋ, Татјана, 1988-
Речи / Татјана Веснић. – 1. изд. – Београд : В. Величковић, 2023 (Земун : Бирограф). – 69 стр. : ауторкина слика ; 21 cm
Тираж 300.
ISBN 978-86-902212-2-6
COBISS.SR-ID 12542464